Kapitalizam
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Državni univerzitet u Novom Pazaru

 Uvodni deo
1.Pojam kapitalizma
Kapitalizam je ekonomski sistem zasnovan na privatnom vlasništvu kapitala.Većina teoretičara se slaže da se kapitalizam utemeljio u XVIII, XIX i XX veku, i to tokom era industrijske revolucije i evropskog imperijalizma (Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks), velike depresije (Džon Majnard Kejnz) i tokom hladnog rata (Fridrih Hajek, Milton Fridman). Ovi teoretičari se slažu i oko osnovnih karakteristika kapitalizma:
kapital je u privatnom vlasništvu
odluke se donose u odnosu na tržište trgovina je rezultat dobrovoljnog ugovora između prodavca i kupca prisutan je tržišni,
preduzetnički mentalitet
postoje pravni i drugi mehanizmi zaštite privatne svojine i ugovora
Većina teoretičara se takođe slaže da kapitalizam kao sistem generiše veći i brži ekonomski rast od drugih danas poznatih sistema. No, već kod sledećeg pitanja, "zbog čega je to tako" dolazi do većih razilaženja. Neki smatraju da je glavni razlog ekonomskog rasta privatna svojina, drugi misle da je slobodno tržište, treći ističu da ekonomski rast dolazi zapravo od eksploatacije radne snage, četvrti smatraju da rast dolazi zapravo od globalnog rasta. Karakterologija kapitalizma dakle donosi sledeće nedoumice:
da li je kapitalizam "stvarni" sistem ili samo ideal
da li stvarno postoji u nacionalnim ekonomijama, a ako ne, koji nivo kapitalizma su postigle sadašnje nacionalne ekonomije
da li se pojavio na određenom mestu u određeno vreme ili je postojao oduvek u manjim pojavnim oblicima
da li je isključivo ekonomski sistem, ili je i politički, socijalni i kulturološki
da li je samoodrživ ili nije
da li je racionalan ili nije
da li ima tendenciju da obogaćuje šire slojeve ljudi ili da ih osiromašuje
1.1.Etimologija
Poreklo reči kapital dolazi iz tradicije posedovanja i trgovine životinjama. Latinski koren reči kapital je capitalis, a potiče od pra-indo-evropskog kaput, koje znači glava. Na ovaj način je prebrojavana stoka (što više glava, to bolje). Anglo-američki pojmovi za imovinu i stoku, chattel i cattle, imaju isto poreklo.
Jezička veza između ekonomije i trgovine stokom može se uočiti i u nazivima novca u mnogim zemljama: fee (faihu), rupee (rupya), buck (a deerskin), pecuniary (pecu), stock (livestock), i peso (pecu or pashu).
Prvu upotrebu reči kapitalizam nalazimo kod engleskog noveliste Tekirija, 1854. godine sa značenjem "posedovanje kapitala". Prudon je 1867. godine uveo termin "kapitalista" kako bi označio "posednika kapitala". Marks i Engels ističu "kapitalistički oblik proizvodnje" i takođe koriste termin "kapitalisti" kako bi označili "privatne posednike kapitala". Do početka HH stoleća, termin je ušao u široku upotrebu, i nalazimo ga u radovima Maksa Vebera "Protestantska etika i duh kapitalizma" (1904) i Vernera Sombarta "Moderni kapitalizam" (1906)
Po Marksovoj teoriji ideologije, dominantna ekonomska klasa ima svoju ideologiju, koja služi njenim klasnim interesima. Ideologija "kapitalističke klase", koju zovemo i buržoazija ("buržuji") ekonomski liberalizam takođe je nazivana kapitalizam. Vremenom je i ovaj smisao ušao u širu upotrebu i danas teoretičari i pobornici ekonomskog liberalizma sebe nazivaju kapitalistima iako ne poseduju sredstva za proizvodnju.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]